СРПСКИ ОФИЦИРИ У РУСИЈИ

Александар Лексо Саичић је васојевићки и црногорски јунак, рођен у селу Виницка код Берана. Био је капетан црногорске војске. Учествовао је у руско-јапанском рату. Црногорски одред у том рату је предводио Јован Липовац. Лексо је остао упамћен јер је убио највећег самураја, кога ниједан руски војник није могао да надмудри, због чега је био одликован разним руским ордењем. Носио је следеће ордење: орден свете Ане и светог Станислава II реда са мачевима, светог Владимира III реда са мачевима, свете Ане и светог Станислава III реда са мачевима, руска Рањеничка медаља, орден италијанске круне IV реда, а од црногорских одликовања орден Данила Првог IV степена, сребрна медаља за храброст и споменица 50. год. владавине краља Николе. У руско-јапанском рату учествовао је и одред Краљевине Србије под вођством кнеза Арсена Карађорђевића. Историја живота двају братских православних словенских народа -- руског и српског, пружа много примера њихове заједничке борбе против истих непријатеља, непријатеља Православља и Словенства. То је и учешће хиљада руских добровољаца у рату за ослобођење Србије од турског јарма 1876-77. године, и заједничка борба двају народа на фронтовима Првог и Другог светског рата, и учешће добровољаца из Русије у Отаџбинским ратовима српског народа током 90-их година ХХ века. Увек када би српском народу било тешко, руски народ би му притицао у помоћ. Међутим, ретко ко зна да су најбољи синови српског народа притекли у помоћ руском народу када га је задесила страшна невоља -- смутња почетком 20. века. У најтежем тренутку, када су банде рушилаца вршљале растрзаном Русијом, међу првима који су устали у њену заштиту били су Срби из словенских добровољачких формација, створених у Руској армији у годинама Првог светског рата. Један од таквих добровољаца је био мајор српске војске Матија Благотић. На челу одреда српских добровољаца храбро се борио у војсци генерала Капеља на најопаснијим и најодговорнијим правцима. Одред се посебно истакао приликом ослобађања Казања од бољшевика, где је победио бројно и технички надмоћније бољшевичке снаге. У борбама за поседање стратешки важног Романовског железничког моста који Казањ повезује са средишњим областима Русије, у једном од јуриша мајор Матија Благотић јуначки гине. То се десило 12. августа 1918. године, када Православна црква обележава сећање на светог Јована Ратника. За тај његов подвиг је Казанска градска Дума (скупштина), сазвана после ослобођења града, донела одлуку: „1. Примити на свој терет васпитавање и образовање двоје деце покојника; 2. Основати по једну стипендију која носи његово име у мушкој и женској гимназији; 3. Једној од градских школа дати име мајора Благотића“. Ових дана се навршава 90 година од дана јуначке погибије мајора Благотића. Његов подвиг, изведен у име ослобађања Русије од сила зла, мора бити сачуван у сећању и срцима Руса. Не смеју се заборавити ни други српски добровољци који су погинули у бојевима за слободу Русије током тих година смутње. У вези с тим Општеруски покрет „Косовски фронт“ и удружење ратних ветерана Српских земаља 1990-1999.године - ПАТРИОТСКИ ФРОНТ проглашава 12. август, дан јуначке погибије Матије Благотића, за Дан сећања на српске добровољце који свој живот дадоше за слободу братског руског народа.